Mnogi pacijenti pre postavljanja fiksne proteze od ortodonta dobiju zahtev da urade telerendgen, često zajedno sa ortopanom.
Na prvi pogled telerendgen može izgledati kao običan bočni rendgenski snimak glave. Međutim, njegova prava vrednost nije samo u tome što se na njemu vide zubi i vilice.
Na standardizovanom telerendgenskom snimku ortodont može analizirati međusobni odnos gornje i donje vilice, položaj vilica prema lobanji, položaj i nagib prednjih zuba, vertikalne proporcije lica i određene karakteristike mekih tkiva profila.
Na osnovu tih podataka može se uraditi cefalometrijska analiza.
Upravo zato telerendgen može biti važan deo planiranja ortodontske terapije — ali nije automatski potreban svakom pacijentu koji će nositi fiksnu protezu.
Odluku o tome da li je snimak potreban donosi ortodont nakon pregleda i na osnovu konkretnog ortodontskog problema.
Zašto ortodont može tražiti telerendgen pre fiksne proteze?
Fiksna ortodontska terapija nije samo „ispravljanje krivih zuba“.
Da bi napravio odgovarajući plan terapije, ortodont u određenim slučajevima treba da proceni i kako su zubi postavljeni u odnosu na vilice i kako su gornja i donja vilica postavljene jedna prema drugoj i prema ostatku lica.
Na primer, dva pacijenta mogu na prvi pogled imati sličan položaj prednjih zuba, ali uzrok može biti potpuno različit.
Kod jednog pacijenta problem može biti pretežno u položaju zuba.
Kod drugog može postojati izraženiji skeletni odnos — na primer, gornja vilica može biti relativno isturenija, donja relativno povučenija ili obrnuto.
Takve razlike mogu biti važne za izbor ortodontskog pristupa.
Telerendgen zato može pomoći ortodontu da razlikuje dentalnu komponentu nepravilnosti od skeletne komponente.
Šta je cefalometrijska analiza?
Cefalometrijska analiza je sistematska analiza standardizovanog telerendgenskog snimka.
Na snimku se označavaju određene anatomske tačke na lobanji, vilicama i zubima. Te tačke se zatim međusobno povezuju linijama i ravnima, a između njih se mere uglovi i rastojanja.
Na taj način ortodont dobija podatke koje nije moguće precizno proceniti samo gledanjem fotografije profila ili položaja zuba u ustima.
Cefalometrijska analiza može pomoći u proceni:
- odnosa gornje i donje vilice;
- položaja vilica prema bazi lobanje;
- vertikalnih odnosa lica;
- položaja i nagiba gornjih sekutića;
- položaja i nagiba donjih sekutića;
- međusobnog odnosa prednjih zuba;
- određenih karakteristika mekotkivnog profila;
- promena nastalih tokom terapije, kada postoji opravdanje za poređenje snimaka.
Važno je razumeti da cefalometrijska analiza nije samostalna dijagnoza.
Rezultati se tumače zajedno sa kliničkim pregledom, fotografijama, stanjem zuba i parodoncijuma, modelima ili digitalnim skenovima i drugim potrebnim radiografskim snimcima.
Šta su cefalometrijske tačke, linije i uglovi?
Pacijent na svom snimku obično vidi profil lobanje, vilice i zube.
Ortodont, međutim, vidi i skup anatomskih orijentira koji se mogu koristiti za merenje.
Među poznatim cefalometrijskim tačkama nalaze se, na primer:
- S – Sella, područje u bazi lobanje;
- N – Nasion, tačka u prednjem delu lobanje;
- A tačka, koja se koristi u proceni položaja gornje vilice;
- B tačka, koja se koristi u proceni položaja donje vilice;
- tačke na bradi, donjoj vilici i drugim anatomskim strukturama.
Njihovim povezivanjem dobijaju se različite ravni i uglovi.
Pacijent, naravno, ne treba da pamti njihove nazive. Važno je samo razumeti princip:
ortodont telerendgen ne posmatra samo vizuelno — određene anatomske odnose može i da meri.
Šta znače SNA, SNB i ANB?
Pacijenti koji dobiju cefalometrijski izveštaj ponekad vide skraćenice poput SNA, SNB i ANB.
To su samo neki od brojnih parametara koji se mogu koristiti u cefalometrijskoj analizi.
Pojednostavljeno:
SNA pomaže u proceni položaja gornje vilice u odnosu na određenu referencu baze lobanje.
SNB pomaže u proceni položaja donje vilice prema toj referenci.
ANB predstavlja jedan od načina procene međusobnog anteroposteriornog odnosa gornje i donje vilice.
Ali nijedan pojedinačni broj ne treba posmatrati izolovano.
Cefalometrijske vrednosti zavise od primenjene analize, uzrasta, anatomskih karakteristika pacijenta i drugih faktora. Zato ih tumači ortodont u kontekstu celokupnog kliničkog nalaza.
Da li telerendgen pokazuje da je jedna vilica „napred“ ili „nazad“?
Može pomoći u takvoj proceni.
Kod određenih ortodontskih nepravilnosti odnos zuba može biti posledica prvenstveno položaja zuba, ali može postojati i značajnija skeletna razlika između gornje i donje vilice.
Telerendgen i cefalometrijska analiza mogu pomoći ortodontu da proceni:
- da li je odnos vilica približno skladan;
- da li postoji izraženiji anteroposteriorni nesklad;
- da li postoji vertikalna komponenta problema;
- koliko položaj zuba kompenzuje ili dodatno naglašava skeletni odnos.
To može biti važno za izbor vrste ortodontske terapije.
Zašto je položaj sekutića toliko važan?
Kod planiranja fiksne terapije ortodont često mora da proceni položaj i nagib gornjih i donjih sekutića.
Prednji zubi mogu biti:
- više nagnuti prema napred;
- više nagnuti prema unutra;
- relativno pravilno postavljeni u odnosu na koštanu osnovu.
Promena njihovog položaja može uticati na:
- zagrižaj;
- prostor u zubnom nizu;
- odnos gornjih i donjih zuba;
- izgled profila i položaj usana.
Zato telerendgen može biti naročito koristan kada ortodont planira značajniju promenu položaja prednjih zuba.
Može li telerendgen uticati na odluku da li će se vaditi zubi?
Može biti jedan od podataka koji ortodont uzima u obzir, ali cefalometrijski snimak sam po sebi ne odlučuje da li će neki zub biti izvađen.
Odluka o ekstrakciji u ortodontskoj terapiji može zavisiti od mnogo faktora:
- količine prostora u zubnim nizovima;
- stepena zbijenosti zuba;
- položaja sekutića;
- skeletnih odnosa;
- profila pacijenta;
- stanja pojedinih zuba;
- uzrasta i rasta;
- ciljeva terapije.
Zato nije pravilno reći:
„ANB je određeni broj, zato moraju da se vade zubi.“
Ortodontski plan je rezultat celokupne procene pacijenta.
Da li telerendgen može da pokaže profil lica?
Na lateralnom telerendgenu mogu se prikazati i konture mekih tkiva profila.
Ortodont može uzeti u obzir odnos:
- nosa;
- usana;
- brade;
- prednjih zuba;
- skeletnih struktura koje se nalaze ispod mekih tkiva.
To je važno jer cilj ortodontske terapije nije samo da zubi izgledaju ravno na fotografiji.
Pomeranje prednjih zuba može imati odnos sa potporom usana i izgledom profila, pa se i taj deo procenjuje u okviru šireg plana terapije.
Može li telerendgen predvideti kako će dete rasti?
Ne u smislu sigurnog predviđanja budućeg rasta.
Ovo je važna razlika.
Telerendgen može pružiti informacije o trenutnim skeletnim odnosima i određenim karakteristikama obrasca rasta, ali jedan lateralni telerendgen ne može pouzdano da kaže kako će se lice i vilice pojedinačnog deteta razvijati u budućnosti.
Kod dece i adolescenata ortodont procenjuje rast zajedno sa uzrastom, kliničkim nalazom, razvojem denticije i drugim relevantnim informacijama.
Zato telerendgen ne treba predstavljati kao „snimak koji predviđa kako će dete izgledati“.
Da li svakome ko stavlja fiksnu protezu treba telerendgen?
Ne nužno.
Ovo je veoma važna poruka.
Telerendgen može biti veoma koristan kada ortodontu pruža informaciju koja može uticati na dijagnozu ili plan terapije.
Međutim, radiografski snimak se ne radi samo zato što pacijent „stavlja fiksnu protezu“.
Na primer, lateralna cefalometrija može biti posebno korisna kada postoji:
- izraženiji skeletni odnos između vilica;
- planirano značajnije pomeranje sekutića;
- terapija funkcionalnim aparatima;
- složeniji ortodontski problem;
- potreba za početnim snimkom radi kasnijeg opravdanog poređenja.
Kod određenih jednostavnijih slučajeva ortodont može proceniti da dodatni cefalometrijski snimak nije potreban.
Opravdanost snimanja određuje klinička potreba, a ne sama činjenica da će pacijent nositi fiksni aparat.
Zašto ortodont često traži i ortopan i telerendgen?
Zato što ortopan i telerendgen ne odgovaraju na ista pitanja.
Pojednostavljeno:
| Ortopan | Telerendgen |
|---|---|
| Panoramski prikaz obe vilice | Standardizovani prikaz lobanje i vilica, najčešće iz profila |
| Prikazuje sve zube i njihove zametke/položaj | Prikazuje odnos zuba, vilica i kraniofacijalnih struktura |
| Koristan za procenu nicanja, impaktiranih zuba, korenova i šire denticije | Koristan za cefalometrijsku analizu |
| Ne služi prvenstveno za preciznu cefalometrijsku analizu | Omogućava merenje određenih skeletnih i dentalnih odnosa |
Zbog toga ortodont kod istog pacijenta može tražiti oba snimka.
Oni se dopunjuju, a ne predstavljaju dupliranje istog pregleda.
Da li telerendgen zamenjuje klinički pregled?
Ne.
Radiografski snimci su dodatak kliničkom pregledu.
Ortodont prilikom planiranja terapije može uzeti u obzir:
- položaj zuba u ustima;
- odnos zagrižaja;
- stanje desni i potpornog aparata zuba;
- lice i profil;
- fotografije;
- modele ili digitalni intraoralni sken;
- ortopan;
- telerendgen;
- druge snimke kada postoji posebna indikacija.
Zbog toga se ozbiljan plan fiksne terapije ne zasniva samo na jednom rendgenskom snimku ili jednom cefalometrijskom broju.
Da li se telerendgen ponavlja tokom terapije?
Ne postoji pravilo da se telerendgen mora ponavljati u određenom fiksnom vremenskom intervalu.
Novo snimanje treba da postoji samo kada za njega postoji klinički razlog i kada dodatna informacija može imati vrednost za vođenje terapije.
Ako se radi poređenje sa početnim snimkom, standardizovano pozicioniranje pacijenta je posebno važno kako bi poređenje imalo smisla.
Prethodne snimke zato treba sačuvati.
Rutinsko ponavljanje snimanja bez konkretnog razloga povećavalo bi izloženost jonizujućem zračenju bez odgovarajuće dijagnostičke koristi.
Može li CBCT da zameni telerendgen?
Ne treba rutinski koristiti CBCT samo zato da bi se dobio cefalometrijski prikaz.
CBCT omogućava 3D prikaz i u određenim ortodontskim situacijama može pružiti dodatne informacije koje klasična 2D radiografija ne može da pruži.
Međutim, to ne znači da je „3D uvek bolje“.
Ako je ortodontu potrebna standardna lateralna cefalometrijska analiza, klasični telerendgen može biti odgovarajući pregled.
Raditi veliki CBCT volumen samo zato da bi se iz njega napravio cefalometrijski prikaz ne predstavlja rutinski opravdan pristup.
CBCT se koristi kada postoji posebna klinička indikacija za 3D informacijom.
Kako se pravi dobar telerendgen za cefalometrijsku analizu?
Za cefalometrijsku analizu važno je da snimak bude napravljen u standardizovanom položaju.
Kod lateralnog telerendgena glava pacijenta se precizno pozicionira pomoću cefalostata, a pacijent dobija uputstvo kako da postavi zube i ostane miran tokom snimanja.
Standardizacija je važna zato što ortodont na snimku vrši merenja.
Ako je položaj glave značajno neodgovarajući, može se promeniti projekcija anatomskih struktura i otežati precizna analiza ili kasnije poređenje.
Zato kvalitet telerendgenskog snimka ne zavisi samo od uređaja — važni su i pravilno pozicioniranje pacijenta i pravilno izvođenje samog pregleda.
Telerendgen na KaVo OP 3D Pro
U Digital Rendgen 3D Novi Sad telerendgensko snimanje radimo na KaVo OP 3D Pro sa cephalostatom.
Sistem omogućava standardizovane lateralne cefalometrijske projekcije namenjene ortodontskoj dijagnostici.
Važno je razlikovati izradu kvalitetnog telerendgenskog snimka od njegovog ortodontskog tumačenja.
Naš zadatak je da pravilnim pozicioniranjem i odgovarajućim protokolom napravimo dijagnostički upotrebljiv snimak, dok cefalometrijsku analizu i plan ortodontske terapije radi ortodont.
Šta pacijent treba da uradi pre snimanja?
Posebna medicinska priprema uglavnom nije potrebna.
Pre snimanja potrebno je ukloniti predmete koji mogu da utiču na prikaz područja glave i vrata, kao što su, u zavisnosti od položaja:
- naočare;
- minđuše;
- lančići;
- određeni metalni ukrasi;
- drugi predmeti koji mogu napraviti radiografske senke ili smetnje.
Pacijent se zatim pravilno pozicionira na uređaju i dobija jednostavna uputstva.
Samo snimanje traje kratko, a važno je da pacijent tokom ekspozicije ostane miran.
Šta ortodont dobija iz telerendgena, a pacijent ne vidi „golim okom“?
Najjednostavnije rečeno:
Pacijent na snimku vidi profil glave i zube.
Ortodont može videti merljive odnose između zuba, vilica i kraniofacijalnih struktura.
Upravo tu leži vrednost cefalometrijske analize.
Ona može pomoći da se utvrdi da li je određena nepravilnost pretežno:
- dentalna;
- skeletna;
- ili kombinacija oba problema.
To može biti značajna informacija pri izboru ortodontskog pristupa.
Najčešća pitanja pacijenata
Da li je telerendgen obavezan pre fiksne proteze?
Ne kod svakog pacijenta. Potrebu određuje ortodont prema kliničkom nalazu i informacijama potrebnim za planiranje terapije.
Šta ortodont meri na telerendgenu?
Može analizirati položaj i međusobni odnos gornje i donje vilice, vertikalne proporcije, položaj i nagib sekutića i druge skeletne, dentalne i određene mekotkivne parametre.
Šta je cefalometrijska analiza?
To je analiza standardizovanog telerendgenskog snimka pomoću anatomskih tačaka, linija, uglova i rastojanja koji ortodontu pomažu u proceni skeletnih i dentalnih odnosa.
Da li cefalometrija određuje da li moraju da se vade zubi?
Ne sama. Cefalometrijski podaci mogu biti deo ukupne procene, ali odluka o ekstrakcijama zavisi od mnogo kliničkih i ortodontskih faktora.
Da li su ortopan i telerendgen isti snimak?
Ne. Ortopan daje panoramski pregled zuba i vilica, dok se telerendgen koristi za procenu određenih odnosa zuba, vilica i kraniofacijalnih struktura i omogućava cefalometrijsku analizu.
Da li telerendgen može da predvidi rast deteta?
Jedan telerendgen ne može pouzdano predvideti budući rast pojedinačnog deteta. On daje podatke o trenutnom stanju i određenim karakteristikama skeletnih odnosa.
Da li CBCT može da zameni telerendgen?
Ne rutinski. CBCT se koristi kada postoji posebna indikacija za 3D informacijama. Veliki CBCT volumen ne treba raditi samo da bi se iz njega dobio cefalometrijski prikaz.
Ko radi cefalometrijsku analizu?
Telerendgenski snimak predstavlja dijagnostičku osnovu, dok njegove cefalometrijske parametre i njihov značaj za terapiju procenjuje ortodont.
Telerendgen za fiksnu protezu u Novom Sadu
U Digital Rendgen 3D Novi Sad radimo telerendgensko snimanje za potrebe ortodontske dijagnostike i planiranja terapije.
Posebnu pažnju posvećujemo pravilnom pozicioniranju pacijenta i kvalitetu snimka, jer je kod cefalometrijske radiografije standardizovana projekcija važna za kasniju analizu.
Pacijenti kod nas često dolaze po zahtevu ortodonta pre planiranja ili postavljanja fiksnog ortodontskog aparata.
Koji snimci su potrebni i kako će njihovi nalazi uticati na terapiju određuje ortodont.
Saznajte više
Ako želite osnovno objašnjenje samog pregleda, pročitajte:
👉 Šta je telerendgen snimanje i zašto ga ortodont traži?
Više o situacijama u kojima ortodont može zatražiti ovaj pregled:
👉 Telerendgen Novi Sad – kada ga ortodont traži?
Za pregled svih vrsta dentalnog snimanja:
👉 Snimanje zuba Novi Sad – kompletan vodič za sve vrste dentalnog snimanja
Za roditelje:
Izvori i stručna literatura
- British Orthodontic Society – Guidelines for the Use of Radiographs in Clinical Orthodontics. Smernice o indikacijama za lateralnu cefalometriju, ortodontsku radiografiju i ponavljanje snimaka.
- American Dental Association / American Academy of Oral and Maxillofacial Radiology. Aktuelne preporuke za izbor 2D i CBCT dentalnih radiografskih pregleda, 2026.
- DEXIS – OP 3D Pro. Zvanična dokumentacija proizvođača o cefalometrijskim projekcijama i mogućnostima uređaja.
Medicinska napomena
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje ortodontski pregled, dijagnozu, cefalometrijsku analizu niti individualni plan terapije. Potrebu za telerendgenskim snimanjem, izbor potrebnih radiografskih pregleda, tumačenje cefalometrijskih parametara i odluku o ortodontskoj terapiji donosi ortodont na osnovu kliničkog pregleda i ukupne dijagnostičke dokumentacije.
Autor
Autor: Urednički tim Digital Rendgen 3D Novi Sad
Stručna oblast: dentalna radiologija – 2D i 3D CBCT dijagnostika