Kada stomatolog ili ortodont preporuči rendgensko snimanje deteta, jedno od prvih pitanja roditelja obično je:
„Da li je snimanje zuba kod dece bezbedno?“
Razumljivo je da roditelje posebno brine zračenje.
Dentalni rendgenski pregledi koriste jonizujuće zračenje, pa nije stručno reći da je bilo koje rendgensko snimanje „potpuno bez rizika“ ili da dete tokom pregleda „ne prima zračenje“.
Istovremeno, kod pravilno indikovanih dentalnih snimanja doze su relativno male, a savremeni pristup zaštiti deteta zasniva se na dva osnovna principa:
snimanje mora biti opravdano, a doza optimizovana.
Drugim rečima, dete ne treba snimati zato što „tako svi rade“ ili zato što je dostupan određeni aparat. Snimak treba da postoji zato što stomatologu ili ortodontu pruža informaciju koja je važna za dijagnozu, praćenje razvoja ili planiranje terapije.
Kratak odgovor za roditelje
Ako bismo odgovor saželi u nekoliko rečenica:
Dentalno rendgensko snimanje deteta može biti opravdano kada postoji jasan klinički razlog i kada očekivana korist od dobijene dijagnostičke informacije nadmašuje mali rizik povezan sa izlaganjem jonizujućem zračenju.
Zaštita deteta ne znači samo korišćenje jednog zaštitnog sredstva.
Mnogo je važnije:
- ne raditi nepotrebne snimke;
- izabrati odgovarajuću vrstu snimanja;
- ograničiti područje koje se snima kada je to moguće;
- koristiti odgovarajuće parametre ekspozicije;
- prilagoditi protokol veličini pacijenta i dijagnostičkom zadatku;
- pravilno pozicionirati dete;
- izbeći nepotrebno ponavljanje snimanja.
Zašto se kod dece zaštiti od zračenja posvećuje posebna pažnja?
Deca nisu samo „mali odrasli pacijenti“.
Organizam deteta se razvija, a određena tkiva su osetljivija na dejstvo jonizujućeg zračenja nego kod odraslih. Pored toga, dete pred sobom ima duži životni period tokom kojeg bi se eventualni dugoročni efekti izlaganja mogli ispoljiti.
Zbog toga se u pedijatrijskom snimanju posebna pažnja posvećuje opravdanosti pregleda i optimizaciji doze.
To ne znači da treba izbegavati snimak koji je stomatologu stvarno potreban.
Nepostavljanje dijagnoze ili nedostatak važne informacije takođe može imati posledice.
Cilj je zato pronaći pravilan odnos između:
dijagnostičke koristi i izloženosti zračenju.
Šta je zapravo rendgensko zračenje?
Rendgenski zraci su oblik elektromagnetnog jonizujućeg zračenja.
Njihova sposobnost da prolaze kroz tkiva omogućava stvaranje slike struktura koje stomatolog ne može uvek da vidi direktnim pregledom.
Na primer, rendgenski snimak može pomoći u proceni:
- karijesa između zuba;
- korena zuba;
- okolne kosti;
- položaja neizniklih zuba;
- zubnih zametaka;
- posledica povrede;
- razvoja vilica;
- određenih ortodontskih odnosa;
- složenijih anatomskih odnosa koji zahtevaju 3D prikaz.
Dakle, zračenje nije cilj pregleda.
Zračenje je sredstvo kojim se dobija dijagnostička informacija koja treba da ima kliničku vrednost.
Šta znači „doza zračenja“?
Kada govorimo o rendgenskom snimanju, izraz „doza“ opisuje količinu izlaganja jonizujućem zračenju.
Međutim, ne postoji jedna univerzalna doza za „snimanje zuba“.
Doza zavisi od brojnih faktora, među kojima su:
- vrsta snimanja;
- uređaj;
- veličina područja koje se snima;
- ekspozicioni parametri;
- veličina pacijenta;
- rezolucija koja je potrebna;
- način kolimacije rendgenskog snopa;
- konkretan protokol snimanja.
Zato nije stručno tvrditi da svaki ortopan, svaki retroalveolarni snimak ili svaki CBCT ima potpuno istu dozu.
Kolike su doze kod dentalnog snimanja?
Radi boljeg razumevanja odnosa između različitih pregleda, Međunarodna agencija za atomsku energiju – IAEA navodi tipične efektivne doze iz literature.
Ove vrednosti treba posmatrati samo kao orijentacione raspone, a ne kao podatak o dozi koju će konkretno dete dobiti na konkretnom uređaju.
| Vrsta dentalnog snimanja | Orijentaciona efektivna doza |
|---|---|
| Intraoralni rendgenski snimak | približno 1–8 μSv |
| Panoramski snimak – ortopan | približno 4–30 μSv |
| Telerendgenski snimak | približno 2–3 μSv |
| CBCT manjeg ili srednjeg volumena | često do približno 50 μSv |
| CBCT velikog volumena | približno 100 μSv kao literaturna medijana, uz velika odstupanja između protokola i uređaja |
μSv – mikrosivert je jedinica koja se koristi pri izražavanju efektivne doze.
Ovi brojevi ne znače da će svako dete dobiti navedenu dozu. Posebno kod CBCT-a postoji veliki raspon između različitih uređaja, veličina FOV-a, rezolucija i protokola.
Zato je važnije pitanje:
„Da li je za ovo dete izabran odgovarajući pregled i odgovarajući protokol?“
nego samo:
„Koliko zrači aparat?“
Zašto 3D CBCT obično ima veću dozu od klasičnog 2D snimka?
CBCT prikuplja veliki broj projekcija iz različitih uglova i od njih rekonstruiše trodimenzionalni volumen.
Zbog toga u pravilu pruža znatno više anatomskih informacija nego pojedinačni 2D snimak, ali može uključivati i veću izloženost zračenju.
To je jedan od razloga zbog kojih CBCT kod dece ne treba koristiti rutinski samo zato što je „3D bolji“.
Ako retroalveolarni snimak, bitewing, ortopan ili druga odgovarajuća 2D projekcija mogu da daju informaciju koja je potrebna stomatologu, nema automatskog razloga da se radi CBCT.
3D pregled ima smisla kada dodatna trodimenzionalna informacija može stvarno promeniti dijagnostičku procenu ili plan terapije.
Šta znači opravdanost snimanja?
Opravdanost znači da rendgenski pregled treba da postoji zbog konkretnog kliničkog razloga.
Pre odluke o snimanju treba razmotriti:
- šta se želi utvrditi;
- da li se informacija može dobiti kliničkim pregledom;
- da li postoji prethodni odgovarajući snimak;
- koja vrsta snimka može dati potrebnu informaciju;
- da li će rezultat snimanja uticati na dijagnozu ili terapiju.
Zato se dete ne snima samo zato što je napunilo određeni broj godina.
Ni ortopan, ni telerendgen, ni CBCT ne treba da budu automatski „godišnji pregledi“.
Klinička potreba je osnovni razlog za izlaganje jonizujućem zračenju.
Šta znači optimizacija doze?
Kada je snimanje opravdano, sledeći zadatak je da se pregled izvede tako da se dobije potrebna dijagnostička informacija uz odgovarajuće ograničavanje izlaganja.
To se naziva optimizacija.
Optimizacija ne znači jednostavno:
„staviti aparat na najmanju moguću dozu“.
Ako bi doza bila toliko smanjena da snimak više nije dijagnostički upotrebljiv, pregled bi izgubio smisao i mogao bi čak zahtevati ponavljanje.
Pravilniji cilj je:
koristiti odgovarajuću dozu za kvalitet slike koji je potreban za konkretan dijagnostički zadatak.
Kako se doza kod deteta može smanjiti?
Postoji više načina.
1. Ne raditi snimak koji nije potreban
Najefikasniji način da se izbegne nepotrebno zračenje jeste da se ne radi pregled koji nema kliničko opravdanje.
2. Koristiti prethodne snimke kada su još dijagnostički relevantni
Ako dete već ima odgovarajući snimak koji pruža potrebnu informaciju, stomatolog treba da uzme u obzir njegovu dostupnost pre nego što zatraži novi pregled.
Novi snimak nije automatski bolji samo zato što je noviji.
3. Izabrati odgovarajuću vrstu snimka
Ako je dovoljan ciljani intraoralni snimak, nije potrebno automatski snimati čitavu vilicu.
Ako je dovoljan 2D pregled, nije potrebno automatski koristiti CBCT.
4. Ograničiti područje snimanja
Ovo je posebno značajno kod CBCT-a.
FOV – Field of View označava područje koje će biti obuhvaćeno 3D snimanjem.
Kada je za dijagnostički zadatak dovoljan manji region, izbor manjeg odgovarajućeg FOV-a može smanjiti količinu nepotrebno obuhvaćenog anatomskog područja.
Veći FOV nije automatski bolji.
5. Prilagoditi ekspozicione parametre pacijentu
Detetu nisu nužno potrebni isti ekspozicioni parametri kao odrasloj osobi.
Savremeni uređaji mogu omogućiti izbor protokola i parametara prema veličini pacijenta i dijagnostičkom zadatku.
6. Pravilno pozicionirati dete
Loše pozicioniranje može smanjiti dijagnostičku vrednost snimka.
Ako je greška velika, pregled može morati da se ponovi.
Zato je dobro pozicioniranje istovremeno pitanje kvaliteta slike i zaštite od nepotrebnog zračenja.
7. Sprečiti pomeranje tokom snimanja
Kod dece je ovo posebno važno.
Pomeranje tokom ekspozicije može dovesti do zamućenja slike i smanjiti njenu dijagnostičku vrednost.
Zato je bolje odvojiti malo više vremena pre snimanja da dete razume šta treba da uradi nego započeti pregled dok još nije spremno.
Zašto „najmanja moguća doza“ nije uvek najbolji izraz?
Roditelji često očekuju da je najbolji aparat onaj koji koristi „najmanju moguću dozu“.
Međutim, radiološki pregled ima smisla samo ako daje dijagnostički dovoljno kvalitetnu sliku.
Ako se ekspozicija smanji ispod nivoa potrebnog za određeni zadatak, kvalitet slike može postati nedovoljan.
Zato je stručnije govoriti o:
optimizovanoj dozi prema vrsti pregleda, veličini pacijenta i dijagnostičkom zadatku.
To je drugačije od marketinške tvrdnje „minimalno zračenje“.
Da li zaštitna olovna kecelja dodatno štiti dete?
Ovo je tema oko koje postoji mnogo zastarelih informacija.
Decenijama su olovne kecelje i zaštita štitaste žlezde predstavljane kao jedan od glavnih simbola zaštite pacijenta tokom rendgenskog snimanja.
Savremene stručne preporuke su se promenile.
Aktuelne preporuke American Dental Association i American Academy of Oral and Maxillofacial Radiology navode da rutinska upotreba olovnih kecelja i tiroidnih okovratnika više nije potrebna kod savremenog dentalnog rendgenskog snimanja.
Razlog nije to što zaštita od zračenja više nije važna.
Naprotiv.
Pokazalo se da zaštitno sredstvo postavljeno izvan primarnog područja snimanja ne rešava glavni izvor rasutog zračenja nastalog unutar tela, a u pojedinim projekcijama može slučajno ući u primarni rendgenski snop.
Ako tada zakloni anatomsko područje koje treba prikazati, može biti potrebno ponoviti snimanje — što znači novo izlaganje.
Zato se savremena zaštita pacijenta mnogo više zasniva na:
- opravdanosti pregleda;
- odgovarajućoj kolimaciji;
- pravilnom izboru područja snimanja;
- odgovarajućim parametrima;
- pravilnom pozicioniranju;
- sprečavanju nepotrebnog ponavljanja.
Važno: pravila o korišćenju zaštitne opreme mogu zavisiti i od važećih nacionalnih propisa i protokola zdravstvene ustanove. Zato se u praksi primenjuju mere koje su usklađene sa važećim propisima i procedurama radiološke zaštite.
A šta je sa zaštitom štitaste žlezde?
Štitasta žlezda je radiosenzitivan organ i upravo je zbog toga zaštita vrata ranije rutinski preporučivana kod određenih dentalnih snimanja, posebno kod dece.
Međutim, savremene ADA/AAOMR preporuke više ne preporučuju rutinsko korišćenje tiroidnih okovratnika tokom dentalnog snimanja.
Jedan od razloga je što okovratnik kod određenih projekcija, naročito panoramskih i CBCT pregleda, može dospeti u polje snimanja i zakloniti važne anatomske strukture.
To ponovo pokazuje da zaštita od zračenja nije isto što i stavljanje što više zaštitnog materijala na pacijenta.
Najvažnija zaštita je pravilno planiran i pravilno izveden pregled.
Da li je snimanje opasnije za dete nego za odraslog?
Deca predstavljaju osetljiviju populaciju kada govorimo o jonizujućem zračenju.
To je razlog da kod dece budemo pažljiviji sa indikacijom i optimizacijom.
Ali iz toga ne treba izvući zaključak da je svaki dentalni rendgenski pregled deteta „opasan“.
Kod opravdanog pregleda treba posmatrati odnos koristi i rizika.
Ako snimak omogućava stomatologu da otkrije problem koji nije moguće dovoljno proceniti kliničkim pregledom i ta informacija utiče na lečenje deteta, dijagnostička korist može biti veoma značajna.
Da li postoji bezbedan broj snimaka godišnje?
Ne postoji jednostavno pravilo tipa:
„dete sme najviše dva ili tri rendgenska snimka godišnje“.
Broj pregleda se ne određuje na taj način.
Jedno dete sa visokim rizikom od karijesa, traumom ili određenim razvojnim problemom može imati drugačije potrebe od deteta bez simptoma i sa niskim rizikom.
Važnije je da svaki pojedinačni pregled bude opravdan.
Istovremeno, prethodne radiografije treba koristiti kada mogu da odgovore na dijagnostičko pitanje kako bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje.
Da li se doze iz više snimanja sabiraju?
Svako izlaganje jonizujućem zračenju doprinosi ukupnoj izloženosti pacijenta.
Zbog toga je jedan od principa radiološke zaštite izbegavanje nepotrebnih pregleda i nepotrebnog ponavljanja.
To, međutim, ne znači da roditelj treba da odbije medicinski opravdan snimak samo zato što je dete ranije već bilo snimano.
Važno je proceniti zašto je novi snimak potreban i da li prethodni snimci mogu da pruže potrebnu informaciju.
Šta je sa 3D CBCT snimanjem kod dece?
Kod CBCT-a je optimizacija posebno značajna zato što se doza može veoma razlikovati u zavisnosti od:
- veličine FOV-a;
- ekspozicionih parametara;
- rezolucije;
- uređaja;
- izabranog protokola.
Kada je CBCT kod deteta opravdan, međunarodne preporuke naglašavaju da područje snimanja treba prilagoditi kliničkoj indikaciji i izbegavati obuhvatanje anatomskih regija koje nisu potrebne za dijagnozu.
Zato snimanje cele maksilofacijalne regije nije opravdano ako je za dijagnostičko pitanje dovoljan mali ciljani volumen.
Ovu temu detaljno obrađujemo u posebnom vodiču:
3D CBCT snimanje zuba kod dece: kada je opravdano, a kada nije potrebno?
Kakvu ulogu ima oprema?
Kvalitet uređaja jeste važan, ali aparat sam po sebi ne garantuje optimalno snimanje.
Važni su i:
- izbor odgovarajućeg programa;
- područje koje se snima;
- ekspozicioni parametri;
- rezolucija;
- pravilno pozicioniranje;
- saradnja deteta;
- stručnost osobe koja izvodi pregled.
Savremena tehnologija može omogućiti različite načine optimizacije snimanja, ali oni moraju biti pravilno odabrani prema indikaciji.
KaVo OP 3D Pro i mogućnosti optimizacije
U Digital Rendgen 3D Novi Sad za 2D i 3D dentalno snimanje koristimo KaVo OP 3D Pro u large-panel konfiguraciji.
Uređaj poseduje Low Dose Technology – LDT, koju proizvođač navodi kao tehnologiju namenjenu smanjenju doze kod određenih 3D protokola, uključujući situacije osetljive na dozu kao što je snimanje dece.
KaVo/DEXIS OP 3D Pro omogućava i izbor različitih veličina 3D volumena, što omogućava da se područje snimanja prilagodi dijagnostičkom zadatku kada je CBCT pregled indikovan.
Važno je, međutim, naglasiti:
Low Dose režim nije automatski najbolji izbor za svaki pregled.
Protokol treba izabrati tako da kvalitet slike ostane dovoljan za pitanje na koje stomatolog želi da dobije odgovor.
Kako roditelj može da doprinese uspešnom snimanju?
Roditelj ima važnu ulogu, posebno kod mlađe dece.
Pre dolaska može pomoći tako što će detetu jednostavno objasniti da će:
- stati ili sesti pored aparata;
- biti pravilno namešteno;
- kratko ostati mirno;
- poslušati jednostavno uputstvo operatera.
Ne treba dete unapred plašiti pričom o zračenju, opasnosti ili tome koliko je važno da „ni slučajno ne mrdne“.
Mnogo je korisnije objasniti postupak mirno i jednostavno.
Ako dete sarađuje i ostane mirno, veća je verovatnoća da će potreban snimak biti kvalitetno napravljen iz prvog pokušaja.
Da li treba doneti prethodne snimke deteta?
Da, kada postoje.
Prethodni snimci mogu biti veoma korisni.
Mogu omogućiti:
- poređenje razvoja;
- praćenje određenog stanja;
- procenu promena tokom vremena;
- izbegavanje novog snimanja ako postojeća radiografija već pruža potrebnu informaciju.
Zato je dobro sačuvati digitalne snimke i učiniti ih dostupnim stomatologu ili ortodontu.
Najvažnija poruka roditeljima
Roditelj ne mora da bira između dve krajnosti:
„rendgen je potpuno bezopasan“
i
„rendgen treba izbegavati po svaku cenu“.
Obe tvrdnje su previše pojednostavljene.
Pravilniji pristup je:
rendgenski pregled koristi jonizujuće zračenje, zbog čega ga treba raditi kada postoji opravdana klinička potreba i izvesti uz odgovarajuću optimizaciju.
Kod deteta je cilj dobiti potrebnu dijagnostičku informaciju uz što racionalnije korišćenje jonizujućeg zračenja.
Najčešća pitanja roditelja
Da li je snimanje zuba kod dece bezbedno?
Dentalno rendgensko snimanje koristi jonizujuće zračenje i zato nije stručno nazivati ga potpuno bez rizika. Kada postoji jasna klinička indikacija i pregled je pravilno optimizovan, očekivana dijagnostička korist treba da nadmaši mali radijacioni rizik.
Da li deca dobijaju veću dozu zato što su manja?
Ne bi trebalo automatski koristiti protokol namenjen odraslom pacijentu. Savremeni pristup podrazumeva prilagođavanje ekspozicionih parametara veličini pacijenta, vrsti pregleda i potrebnom kvalitetu slike.
Da li je ortopan opasan za dete?
Ortopan koristi jonizujuće zračenje, ali tipične doze panoramskog dentalnog snimanja su relativno male. Pregled treba raditi kada postoji klinička potreba, a ne rutinski samo zbog uzrasta deteta.
Da li je CBCT kod deteta bezbedan?
CBCT može biti opravdan kod određenih kliničkih problema, ali se ne koristi rutinski samo zato što pruža 3D prikaz. Posebno su važni odgovarajuća indikacija, izbor FOV-a i optimizacija protokola.
Da li dete treba da nosi olovnu kecelju?
Aktuelne međunarodne ADA, AAOMR i AAPD preporuke navode da rutinsko zaštitno ekraniranje pacijenata tokom savremenog dentalnog rendgenskog snimanja više nije neophodno. U praksi se istovremeno moraju poštovati važeći nacionalni propisi i protokoli radiološke zaštite.
Da li zaštita štitaste žlezde treba da se koristi kod deteta?
Savremene ADA/AAOMR preporuke više ne preporučuju rutinsko korišćenje tiroidnog okovratnika u dentalnom snimanju, između ostalog zbog mogućnosti da uđe u polje snimanja i izazove potrebu za ponavljanjem pregleda. Primena u konkretnoj ustanovi mora biti usklađena sa važećim propisima i procedurama.
Koliko često dete može da snima zube?
Ne postoji univerzalan broj snimaka koji važi za svako dete. Potreba i učestalost određuju se prema kliničkom nalazu, riziku, razvoju denticije, prethodnim snimcima i konkretnom dijagnostičkom pitanju.
Snimanje zuba kod dece u Novom Sadu
U Digital Rendgen 3D Novi Sad obavljamo digitalna 2D i 3D snimanja zuba i vilica.
Kod deteta je posebno važno da se snimanje ne posmatra samo kroz pitanje „koliko aparat zrači“, već kroz celinu:
da li je pregled opravdan, koje područje treba prikazati, koji kvalitet slike je potreban i kako pregled pravilno izvesti.
Kvalitetna radiološka dijagnostika podrazumeva spoj savremene tehnologije, pravilno izabranog protokola, odgovarajućeg pozicioniranja i racionalnog korišćenja jonizujućeg zračenja.
Saznajte više
Pročitajte naš osnovni vodič za roditelje:
Više o svim metodama dentalne radiologije:
👉 Snimanje zuba Novi Sad – kompletan vodič za sve vrste dentalnog snimanja
U okviru vodiča o snimanju dece obrađujemo i:
Ortopan kod dece: kada se radi, šta pokazuje i od kog uzrasta dete može da ga snimi?
Telerendgen kod dece: kada ga ortodont traži i šta pokazuje snimak?
3D CBCT snimanje zuba kod dece: kada je opravdano, a kada nije potrebno?
Izvori i stručna literatura
- American Academy of Pediatric Dentistry – AAPD. Prescribing Dental Radiographs for Infants, Children, Adolescents, and Individuals with Special Health Care Needs. The Reference Manual of Pediatric Dentistry, 2025.
- American Dental Association / American Academy of Oral and Maxillofacial Radiology. Aktuelne preporuke za izbor dentalnih radiografskih i CBCT pregleda i zaštitu od zračenja.
- Benavides E. i sar. Optimizing radiation safety in dentistry: Clinical recommendations and regulatory considerations. Journal of the American Dental Association.
- International Atomic Energy Agency – IAEA. Radiation doses in dental radiology – FAQs for health professionals.
- International Atomic Energy Agency – IAEA. Optimization in dental radiology – FAQs for health professionals.
- World Health Organization – WHO. Ionizing radiation and health effects.
- DEXIS. DEXIS OP 3D Pro – zvanična dokumentacija proizvođača o Low Dose Technology, FOV opcijama i optimizaciji ekspozicije.
Medicinska napomena
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu, radiološki nalaz niti individualnu preporuku stomatologa, ortodonta ili drugog nadležnog zdravstvenog stručnjaka. Potrebu za rendgenskim snimanjem deteta, izbor odgovarajuće vrste snimka i protokola određuje nadležni zdravstveni stručnjak prema kliničkom nalazu i konkretnom dijagnostičkom pitanju. Mere radiološke zaštite primenjuju se u skladu sa važećim propisima i procedurama ustanove.
Autor
Autor: Urednički tim Digital Rendgen 3D Novi Sad
Stručna oblast: dentalna radiologija – 2D i 3D CBCT dijagnostika